ISTORIJA ROTARACT KLUBA BEOGRAD-CENTAR

Rotaract klub Beograd-Centar je osnovan 1999. godine. Osnivači ovog kluba su takođe i osnivači prvog Rotarakt kluba u Srbiji 1995, a godine 2004. istih šest ljudi osniva prvi Rotari klub u Srbiji koji je sastavljen od bivših Rotaraktovaca.

Rotaract klub Beograd-Centar je klub sa jakom strukturom (trenutno sa 27 članova i 5 gostiju). To je mesto na kome su mnogi kvalitetni, perspektivni mladi ljudi iz našeg grada okupljeni oko ideje Rotarakta.

Naši sastanci se održavaju svake srede u 21:00 u hotelu Le Petit Piaf, u Skadarskoj ulici u Beogradu. Vlasnik hotela je takođe član Rotari kluba Beograd International, tako da se u tom prostoru osećamo kao kod kuće. Naš Upravni odbor ima devet članova:

Predsednik

• Izvršni podpredsednik
• Prošli predsednik
• Sekretar
• Blagajnik
• Servisi: klupski, internacionalni, profesionalni, društveni

Okupljeni u jako pozitivnoj i prijateljskoj atmosferi, kroz zanimljive sastanke i razna druženja, pokušavamo da od sebe napravimo bolje ljude nego što smo, kao i da promenimo na bolje i pomognemo društvo.

Naši prošli projekti predstavljaju naš klub na najbolji način, a u isto vreme oni su odskočna daska za naše buduće akcije.

Za više informacija o Rotari organizaciji, posetite:

www.rotary.org

www.rotaract.org

Iskreno vaš

Rotaract Club Beograd-Centar

ISTORIJA SVETSKOG ROTARACTA

Rotaract, program servisnih klubova Rotary Internacionala za mlade od 18 do 30 godina, je zvanično inaugurisan januara 1968. za vreme RI predsednika Luthera Hodgesa. 13. marta 1968, Rotaract klub Univerziteta Severna Karolina, sponzorisan od strane Rotary kluba North Charlotte iz Severne Karoline, SAD, bio je prvi Rotaract klub koji je primio svoj zvanični charter. Međutim, iako je ovaj klub bio prvi koji je priznat kao Rotaract klub, rotarijanci su sponzorisali slične organizacije mladih ljudi još od početka 1920-ih.

Najraniji poznati prethodnici Rotaracta, tzv. "Twenty-Thirty" klubovi, su bili sponzorisani od strane Rotary kluba Sacramento, Kalifornija, SAD. Ti klubovi su bili bazirani na ciljevima i principima njihovih sponzorskih Rotary klubova, a članstvo je bilo otvoreno za sve mlade stručnjake i studente univerziteta. Prvi sastanak Twenty-Thirty kluba bio je održan 19. decembra 1922. U jednom trenutku, ovaj pokret je imao čak 125 klubova pod sponzorstvom kalifornijskih Rotary klubova, i izdavao je svoj mesečni časopis.

Godine 1927. "Round Table" klubovi se osnivaju u Velikoj Britaniji i Irskoj. Članstvo u Round Table klubovima je bilo otvoreno za sve mlade ljude između 18 i 40 godina starosti, i do 1935. godine nastalo je više od 90 ovih klubova. U novembru 1930. godine, prvi "Apex" klub je osnovan u gradu Geelong u Australiji. Apex klubovi su se rapidno razvijali, tako da je za samo nekoliko godina osnovano više od 20 ovakvih klubova. Ovi klubovi su bili sponzorisani od strane Rotary klubova, i bili su otvoreni za stručnjake i studente od 18 do 35 godina starosti.

Slične grupe sponzorisane od strane Rotarija su nastavile da se pojavljuju istovremeno, ali nezavisno jedne od drugih širom sveta. Unisserve klubovi u Indiji, Orbis klubovi u Južnoj Americi, Rotors klubovi u Južnoj Africi, Paul Harris krugovi u Evropi, i Quadrant klubovi u Sjedinjenim Državama su neki od najpoznatijih primera. Na kraju, ovi klubovi će predstavljati bazu za razvoj Rotaracta koji je usledio, tako što će ovi klubovi uzeti nova imena kroz Rotaract program.

Možda je najveći podstrek za pokretanje Rotaract programa došao od strane Rotarijevih klubova za srednjoškolce - Interact klubova. Pokrenut 1962, Interact program je doživeo trenutan uspeh. Međutim, kako je članstvo bilo otvoreno samo za srednjoškolske đake, Interaktovci koji su maturirali i Rotarijanci su sada gledali kako da unaprede svoje odnose. Nekoliko predloga je bilo izneto pred RI-jev Bord direktora s predlogom da se članstvo u Interact klubovima produži još nekoliko godina posle mature. Umesto da podigne starosnu granicu za Interact klubove, Bord je odlučio da prouči mogućnost pokretanja novog programa servisnih klubova za mlade koji su na univerzitetskim studijama ili na početku karijere.

Odluka da se Rotaract program usvoji došla je u vreme studentskih protesta koji su se održavali širom sveta i kao takvi predstavljali veliku brigu Rotarijancima. Rotaract program nije bio usvojen samo sa idejom da zadrži ranije Interaktovce već sa ciljem da usmeri energiju mladih na pozitivne aktivnosti koje bi koristile zajednici.

U toku 1966. oformljen je poseban odbor za stvaranje novog programa servisnih klubova za mlade. Nakon glasanja studenata na univerzitetu u Hustonu, Texas, SAD odbor je odlučio da bi "Rotaract" bilo najprikladnije ime programa - kombinacija dve reči, "Rotari" i "akcija".

U isto vreme, 1966. godine, servisni klub na univerzitetu u Severnoj Karolini, slučajno je, nezavisno od odbora, usvojio to ime, međutim oni su ga sastavili spajajući reči "Rotari" i "Interakt". Odbor je takođe odlučio da bi i devojkama trebalo dozvoliti članstvo, podjednako kao i muškarcima.

U roku od jednog dana nakon što je Rotaract klub na univerzitetu u Severnoj Karolini priznat, Rotaract klub na univerzitetu u La Sal u Tacubaya u Meksiku imao je čarter. U toku sledećih nekoliko nedelja priznati su i Rotaract klubovi u Firenzi (Italija), na Gaston Collegeu (Severna Karolina) i Secunderbadu (Indija). Klubovi mladih ljudi, koji su već postojali u mnogim regionima, pokrenuli su rapidan razvoj Rotaract klubova u prvih nekoliko godina.

Do 1981, Rotaract je postao toliko popularan, da su rotaraktovci iz Južne Afrike odlučili da održe prvu Interota konferenciju, međunarodni sastanak za sve rotaraktovce. Naredne sednice održavane su svake treće godine. Do danas, domaćini Interota konferencija bili su Rotaraktovci iz Južne Afrike, Australije, Engleske, Turske, Meksika, Brazila i Nemačke. Međunarodni Rotaract sastanci se takođe održavaju svake godine na Rotaract pred-konvencijskom sastanku, koji predhodi Godišnjoj rotari konvenciji. Prvi ovakav sastanak održan je u Seoulu, Koreja, 1989, gde je prisustvovalo više od 450 Rotaraktovaca.

Nekoliko događaja iz ranih devedesetih doprinelo je jačanju Rotaract pokreta. Februara 1991. čarterovan je prvi Rotaract klub iz Istočne Evrope u Budimpešti, Mađrska, uz pomoć Austrijskog Rotarakta. Veze sa Istocnom Evropom su dalje ojačane kada je isti autrijski Rotaract klub pomogao čarterovanje Rotaract kluba u Pragu u tadašnjoj Čehoslovačkoj, kasnije te godine. Marta 1992, Bord RI ustanovio je Svetsku nedelju Rotarakta, koja se proslavlja jednom godišnje za vreme nedelje u kojoj pada 13. mart, u znak sećanja na čarterovanje prvog Rotaract kluba. Za vreme Svetske nedelje Rotarakta, rotaraktovci prisustvuju sastancima svojih sponzorskih Rotari klubova, pokreću zajedničke servisne projekte, i razgovaraju sa klubovima koji još uvek ne sponzorisu neki Rotaract klub o prednostima ovog programa.

Od 1968, Rotaraktovci su pokazali da mogu da budu inovativna i pozitivna sila za promenu unutar svojih zajednica. Neke od često preduzimanih sevisnih akcija obuhvataju projekte za poboljšanje životne sredine, posete starim i nemocnim licima, kampanje za donaciju krvi i organa, pomoć zemljama u razvoju. Jedan od primera izuzetnosti njihovih akcija je i projekat koji su organizovali Holandski Rotaract klubovi iz Heemstedea i Hillegom-Liseea, 1987.godine. Da bi se podigao fond za Polio plus, Rotaraktovci ova dva kluba dizajnirala su amfibijsko prevozno sredstvo koje bi prešlo Engleski kanal (La Manš) pod upravljanjem 36 Rotaraktovaca. Kampanja je prikupila 210.000$ za Polio Plus i donela rotaraktovcima počasno mesto u Ginisovoj knjizi rekorda za brzinu prelaženja preko kanala.

Danas, Rotaract nastavlja sa fenomenalnim rastom. Trenuno broji više od 7 600 Rotaract klubova, u više od 158 zemalja, sa procenjenim clanstvom od 176 000. Kako program i dalje raste, Rotaraktovci nesumnjivo pokazuju da su spremni na "Druženje kroz služenje".